Top Guidelines Of YOGA
Top Guidelines Of YOGA
Blog Article
48. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto pre —3000. godine, u Palestini je rođena jedna nova civilizacija, civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. Kako je to uobičajeno u Bibliji, njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«, ali to ime je konvencionalno.20 Osvajači su se naselili, počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama, pogotovu s Egiptom. Oko ~ 2200. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda, Amorita, polunomadskih ratnika, povremeno zemljoradnika, ali pretežno stočara. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR.TU na smerskom, Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. Siloviti i »divlji«21 nomadi su, uzastopnim napadima, talas za talasom, zapljuskivali sirijsku pustinju, istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. Ali, osvajajući starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se.
Yoga isn’t just meditative work out, it truly is a complete philosophy of lifetime. it's an in depth methodology to connect with our maximum real truth, Dwell with intention, and to produce alternatives that serve our greatest superior.
Tada dođe lavatory oluje i bez borbe ubi Zmaja. Ova verzija mita završava se slučajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupašija dolazi da živi u Inarinoj kući, ali ne poštuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva. On vidi svoju ženu i decu, i seven Sveštenik je izvršavao odgovarajuće obrede za upokorenje; videti tekst koji je preveo Gaster, Thespis, str. 311—312. 8 Uijanka, dosl. »zmaj«, »zmija«, takođe i lično ime.
U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju o borbama starijih i mlađih naraštaja bogova za osvajanje opšte vrhovne vlasti, s jedne strane opravdavaju uzvišeni položaj poslednjeg boga pobednika, a s druge strane objašnjavaju sadašnju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost.
Premda ezoterija obuhvaća širok raspon različitosti, moguće je definirati i oblikovati tri kategorije[6]:
Jedan od zidova ukrašen je slikama koje redstavljaju lešinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude ez glava. Tu je sigurno reč o nekom značajnom mitsko-religioznom kompleksu, čije nam značenje, međutim, izmiče. U Hadžilaru, u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. godinu, boginja je prikazana kako sedi na leopardu, ili kako stoji držeći leopardovo mladunče, ali takođe i sama, stojeći, sedeći ili klečeći, kako se odmara, ili je u pratnji nekog deteta. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregaču. Prikazana je i kao mlada, i kao ostarela. U mlađem sloju (— 5435, ~ 5200) iščezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke životinje, a i muški kipovi. Nasuprot tome, poslednju fazu kulture Hadžilara karakteriše divna keramika, bogato ukrašena geometrijskim crtežima.39 Takozvana kultura Tel Halafa 40 pojavljuje se u vreme iščezavanja anadolskih kultura. U njoj se zna za bakar, a po svoj prilici, stvorio ju je neki narod koji je sišao sa severa, možda preživeli iz Hadžilara i Čatal Hijika. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se mnogo od kultura koje su se sačuvale sve do danas. Mrtvi su sahranjivani uz darove, među kojima su bile i figurice od gline. Divlji bik je obožavan kao epifanija muške plodnosti. Slike bikova, volovskih glava, glava ovnova, kao i dvo-
Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. Kako god bilo, isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena, gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta koja su nazvana »zapovedničke palice« (nav. delo. str. sixty three). Prema tome, barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. eleven Ukratko, možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog okera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka, što označava nameru da se sudbina duše usaglasi • Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u jednom rudniku u Svazilendu još pre 29.000 godina, a još pre 43.000 godina u Rodeziji. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila tokom desetina hiljada godina. Otkriće slične eksploatacije pored Balatonskog jezera, oko ~ 24000, prikazuje tehnološtke mogućnosti paleolitskih ljudi i raširenost njihovih komunikacija. Up. R. A. Dart, »The antiquity of mining in South Africa«; »The delivery of Symbology«, str. 21 i dalje. 10 Prema Leroa-Guranu, reč je o »hrpi otpadaka hrane na kojoj je, verovatno bez neke namene, a svakako deplasirana, ležala jedna ljudska relikvija« (str. 57). eleven Dodajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih »dokumenata« pronađenih u grobovima mnogo veći.
Ta je ideologija, kao što smo upravo videli, podrazumevala jednu osobenu teologiju u čijem je središtu bio periodični i kružni modalitet vrhovnog boga, Baala, simbola sveopšteg života. Jehova, međutim, nije imao takav oblik postojanja. (Kao ni El, doduše, ali je on pretrpeo druge ponižavajuće modifikacije.) Osim toga, mada njegov kult obuhvata i izvestan broj žrtava, Jehova se ne može ubediti pomoću kultnih činova: on je zahtevao unutrašnji preobražaj vernika u pokornosti i poverenju (§ 114). Kao što ćemo videti (§ sixty) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije. »Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal je pobeđen sopstvenim oružjem. Ako uzmemo LI obzir da su sve grupe stranaca, čak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca, zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan, sa ljudskog stanovišta izgledaće nam čudno što se ta borba između Jehove i Baala toliko produžila i što se, uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima, okončala pobedom jehovizma« .4B
47. Sukobi božanskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane, a s druge strane, s tradicijom koju prenosi Hesiod. Prema Filonu,17 prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos, »Vrhovni«), koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). Ovi su opet rodili četiri sina, od kojih prvi, El (ili Kron) odgovara Kumarbiju. Posle neke svađe sa ženom, Uran pokušava da uništi svoje potomstvo, ali El iskuje testeru (ili koplje?), ubija oca i postaje vladar. 18 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu); izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbe. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ 49). Činjenica da Hesiod (§ 83) govori o samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran, Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« jer ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (— Alaluovu) vladavinu. Feničanska verzija mita 0 božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita, ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. Možemo pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita.
Ezoterija (grč. ezotheo „nutarnji“) skup je učenja i znanja koja se bave proučavanjem zakonitosti vidljivih i nevidljivih svjetova. Taj pojam označava i tajni oblik religijskih učenja.
§ 12). Korišćenje oruđa osvetljava još jednu, isto toliko presudnu razliku u odnosu na način egzistencije primata. Praljudi ne samo da se služe oruđima, već su sposobni i da ih izrađuju. Tačno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su »alatke«, a poznati su čak i slučajevi kada ih oni oblikuju. Ali, praljudi su povrh toga izgrađivali i »oruđa za izradu oruđa«, Š ta više, njihovo korišćenje oruđa mnogo je složenije; oni ih čuvaju uza se, unapred spremni da se njima posluže. Ukratko, primena tih oruđa nije ograničena određenom situacijom ili izvesnim specifičnim trenutkom, kao što je to slučaj sa majmunima. Podjednako je važno navesti i to da ta oruđa ne predstavljaju produžetak telesnih organa. Najstarije kamenje za ko^e znamo bilo je izrađeno imajući u vidu neku funkciju koja nije bila predviđena strukturom ljudskog tela, recimo, sečenje (što je čin koji se raz1 Iskustvo orijentisanog prostora još ie blisko čoveku modernih vremena mada on više nije svestan njegove »egzistencijalne« vrednosti.
Univerzuma. Kralj je imao središnju ulogu, jer je on, na neki način, kao i svaki prinosilac žrtve šrauta, get more info u sebi sadržavao Kosmos. Različitim fazama obreda, postizao se sukcesivno povratak budućeg kralja na stanje embriona, njegovo jednogodišnje dozrevanje i njegovo ponovno mistično rođenje kao Kosmokratora, koji je istovremeno poistovećen s Prađapatijem i s Kosmosom. »Embrionalni time period« budućeg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma, i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem žetve. Druga faza obreda završavala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolično telo, koje se dobijalo bilo posle mističnog venčanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omogućavao da se rodi iz njih kao iz materice), bilo posle sjedinjenja muške vode za ženskom, ili posle sjedinjenja zlata — koje označava plamen — i vode. Treću fazu je činio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta; drugim recima, on je otelovljavao Kosmos, a istovremeno je postajao Kosmokrator.
ćenje i utemeljivanje svetih vatri, zadobili su, u mazdaizmu, inače nepoznate razmere. Za svakog mazdijanskog kralja, prvorazredni religiozni čin predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre, što je značilo podići hram, obdariti ga dobrima i imenovati mu sveštenike.fifty Mada je Zaratustra osudio neke žrtve u krvi, nije pouzdano da ih je sve odbacio. U svakom slučaju, u Avesti su poznata žrtvovanja životinja (Jasna II : 4; Jašt 8 : 58). Pored toga, njihovo postojanje je u velikom broju potvrđeno pod Ahemenidima, u doba Parćana i pod Sasanidima. 51 Videli smo (§ 104) u kom je smislu Zaratustra — koji samog sebe označava kao Saošjanta i kliče: »možemo li baš mi biti oni koji će obnoviti ovu egzistenciju« (Jasna thirty:nine) — dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije. Eshatološka intencija žrtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojačavana, a pri tom se nije brisala njena kosmička vrednost. Podudaran postupak možemo uočiti u »istorizaciji« kosmičkih ritmova i fenomena u jehovizmu (§ 57). Borba protiv čudovišta i druge tradicionalne herojske teme tumačeni su kao delovi mazdijanske eshatološke drame, posebno borba protiv daeva, iščekivanje i priprema sveopšteg Preporoda (frašo-kereti).
tovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. A te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa, jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvene smrti. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. Vrativši se kućama, misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. U stvari, upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno, odvojeni od gomile neupućenih. Sa tog stanovišta, Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove, ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. Osnovni doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. Ona je, takođe, bila i najstarija; morfološki, nadovezivala se na neolitske Velike boginje. Antika je znala i za druge Demetrine misterije, a najpoznatije su bile one particular iz Andanije i Likosure. Dodajmo da je Samotraka, inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije, Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračko-frigijskog boga Sabazija, što je bio prvi kult sa istoka koji je prodro na zapad.
Report this page